Tematske internet stranice za upoznavanje koje ciljaju na posebne grupe ljudi

Dating > Tematske internet stranice za upoznavanje koje ciljaju na posebne grupe ljudi

Click here: ※ Tematske internet stranice za upoznavanje koje ciljaju na posebne grupe ljudi ※ ♥ Tematske internet stranice za upoznavanje koje ciljaju na posebne grupe ljudi

Iz impozantnog Imperial stupcima foruma u strahopoštovanje-nadahnuća raskoš Vatikana, od macabre znamenitosti katakombi u nevjerojatan City pod Grad, Rim osvaja and zapanjuje sve one koji ga posjete. Ministarstvo telekomunikacija i inforaciono društvo iznelo je plan rada za narednu godinu. Djeca s teškoćama u učenju su osobe prosječne ili natprosječne inteligencije.

Guincho plažu se može doći automobilom ili autobusom od grada Cascais. U mnogim slučajevima morat ćete znati broj za dio tako da se može lako identificirati i zamijenjen. Googlova usluga za online plaćanje, kao i sve ostale suštinski cilja na to da pojednostavi proces plaćanja putem Interneta. Pa, možda sam samo pesimista ali komentari anonimnih igrača po Internetu u kojima se gunđalo kako igra ima samo ambiciju da imitira Minecraft ali ne i sadržaj kojim to može da podupre su me malo usporavali u nameri da uradim dvoklik tamo gde treba. PEDAGOGIJA — znanost o odgoju u najširem značenju pojma odgoj; sistem znanja ili teoretskih shvaćanja o odgoju. Nekoliko projekata baziranih na Linux karnelu pokreće GPS, tablet ili PDA uređaje, a Android je svakako najpoznatiji i najrašireniji operativni sistem za pametne telefone. Nešto novije ali i mnogo veće razočaranje je svakako , igra koja je izazvala hiljade igračkih erekcija kada je najavljena i, dakako, desetine hiljada zgroženih krikova kada je objavljena. Uz vlage wicking i prozračne obloge, te čizme će držati noge suhe i tople kroz sve svoje aktivnosti konjski. Zainteresirani, a osobito učitelji, mogu se javiti u GONG na e-mail: monika gong.

Viking rijeke Cruise, 800-304-9616, vikingrivercruisesdotcom grčki otoci po SeaThe niz otoka off južnoj obali Grčke su gotovo previše popularan u ljeto. Neke tvrtke nude i ture koje pružaju luksuzne hotele i catered jela, dok drugi nude rustikalni kampiranje i motel opcije.

05_Nivex_Koller_Trbovic_Antonija_Zizak_Problemi_u_ponasanju_djece_i_mladih_i_odgovori_drustva_visestruke_perspektive.pdf - Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Festivalu u Salzburgu je u punom zamahu, sadrži impresivan popis međunarodnih glazbenih i filmskih debuts.

PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja Član 1. NASTAVNI PLAN ZA PETI I ŠESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA Red. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI PETI RAZRED ŠESTI RAZRED ned. Srpski jezik kao nematernji2 3 108 3 108 3. Strani jezik 2 72 2 72 4. Likovna kultura 2 72 1 36 5. Muzička kultura 2 72 1 36 6. Istorija 1 36 2 72 7. Geografija 1 36 2 72 8. Fizika 2 72 9. Matematika 4 144 4 144 10. Biologija 2 72 2 72 11. Tehnika i tehnologija 2 72 2 72 13. Informatika i računarstvo 1 36 1 36 14. Drugi strani jezik4 2 72 2 72 3. Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti Red. Dopunska nastava 1 36 1 36 3. Dodatni rad 1 36 1 36 Red. Naziv predmeta TEHNIKA I TEHNOLOGIJA Cilj Ciljnastave i učenja tehnike i tehnologijeje da učenik razvije tehničko-tehnološku pismenost, da izgradi odgovoran odnos prema radu i proizvodnji, životnom i radnom okruženju, korišćenju tehničkih i tehnoloških resursa, stekne bolji uvid u sopstvena profesionalna interesovanja i postupa preduzimljivo i inicijativno. Područja čovekovog rada i proizvodnje, zanimanja i poslovi u oblasti tehnike i tehnologije. Pravila ponašanja i rada u kabinetu. Organizacija radnog mesta u kabinetu i primena mera zaštite na radu. Korišćenje tehničkih aparata i IKT uređaja u životnom i radnom okruženju. SAOBRAĆAJ — proceni kako bi izgledao život ljudi bez saobraćaja — klasifikuje vrste saobraćaja i saobraćajnih sredstava prema nameni — navodi profesije u području rada saobraćaj — napravi vezu između savremenog saobraćaja i korišćenja informacionih tehnologija — razlikuje bezbedno od nebezbednog ponašanja pešaka, vozača bicikla i dečijih vozila — pravilno se ponaša kao pešak, vozač bicikla i dečijih vozila u saobraćaju — koristi zaštitnu opremu za upravljanje biciklom i dečijim vozilima — argumentuje neophodnost korišćenja sigurnosnih pojaseva na prednjem i zadnjem sedištu automobila i uvek ih koristi kao putnik — poveže mesto sedenja u automobilu sa uzrastom učenika — odgovorno se ponaša kao putnik u vozilu — pokazuje poštovanje prema drugim učesnicima u saobraćaju — analizira simuliranu saobraćajnu nezgodu na računaru i identifikuje rizično ponašanje pešaka i vozača bicikla Uloga, značaj i istorijski razvoj saobraćaja. Vrste saobraćaja i saobraćajnih sredstava prema nameni. Profesije u području rada saobraćaj. Upotreba informacionih tehnologija u savremenom saobraćaju Saobraćajna signalizacija — izgled i pravila postupanja. Pravila i propisi kretanja pešaka, vozača bicikla i dečijih vozila roleri, skejt, trotinet u saobraćaju — računarska simulacija i saobraćajni poligon. Obaveze i odgovornost dece kao učesnika u saobraćaju. Zaštitna oprema potrebna za bezbedno upravljanje biciklom i dečijim vozilima. TEHNIČKA I DIGITALNA PISMENOST — samostalno crta skicom i tehničkim crtežom jednostavan predmet — pravilno čita tehnički crtež — prenosi podatke između IKT uređaja — primenjuje osnovne postupke obrade digitalne slike na računaru — koristi program za obradu teksta za kreiranje dokumenta sa grafičkim elementima — koristi Internet servise za pretragu i pristupanje online resursima — preuzima odgovornost za rad — predstavi ideje i planove za akcije koje preduzima koristeći savremenu informaciono-komunikacionu tehnologiju i softver Pribor za tehničko crtanje olovka, gumica, lenjir, trougaonici, šestar. Formati crteža A3, A4. Tipovi i debljine linija puna debela linija; puna tanka linija; puna tanka linija izvučena slobodnom rukom; isprekidana tanka linija; crta-tačka-crta tanka linija. Geometrijsko crtanje crtanje paralelnih pravih, crtanje normale na datu pravu, crtanje uglova pomoću lenjira i trougaonika. Elementi kotiranja pomoćna kotna linija, kotna linija, pokazna linija, kotni završetak, kotni broj — vrednost. Crtanje tehničkog crteža sa elementima tipovi linija, razmera i kotiranje. Prenos podataka između IKT uređaja računar, tablet, smartphone, digitalni fotoaparat. Aplikacija za digitalnu obradu slike. Operacije podešavanja osvetljenosti i kontrasta slike. Kreiranje dokumenta u programu za obradu teksta. Formatiranje teksta, umetanje slike i grafike. Internet pretraga i pristup online resursima. RESURSI I PROIZVODNjA — povezuje svojstva prirodnih materijala sa primenom — objasni tehnologije prerade i obrade drveta, proizvodnju papira, tekstila i kože — seče, spaja i vrši zaštitu papira, tekstila, kože i drveta — pravilno i bezbedno koristi alate i pribor za ručnu mehaničku obradu makaze, modelarska testera, brusni papir, stega — napravi plan izrade jednostavnog proizvoda i plan upravljanja otpadom — samostalno izrađuje jednostavan model Prirodni resursi na Zemlji: energija i materijali. Upravljanje otpadom reciklaža; zaštita životne sredine. Vrste, svojstva i primena prirodnih materijala. Tehnologija prerade i obrade drveta. Tehnologija prerade i obrade kože. Korišćenje alata i pribora za ručnu obradu i spajanje navedenih materijala — makaze, modelarska testera, brusni papir, stega. Timski rad i podela zaduženja u timu. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA Informatika i računarstvo Matematika Biologija Geografija Likovna kultura UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA Nastavni predmet tehnika i tehnologija namenjen je razvoju osnovnih tehničkih kompetencija učenika radi njegovog osposobljavanja za život i rad u svetu koji se tehnički i tehnološki brzo menja. Jedan od najvažnijih zadataka je da kod učenika razvija svest o tome da primena stečenih znanja i veština u realnom okruženju podrazumeva stalno stručno usavršavanje i celoživotno učenje, kao i da je razvijanje preduzimljivosti jedan od važnih preduslova ličnog i profesionalnog razvoja. Nastavni program za peti razred orijentisan je na ostvarivanje ishoda. Ishodi su iskazi o tome šta učenici umeju da urade na osnovu znanja koja su stekli učeći predmet tehnika i tehnologija. Predstavljaju opis integrisanih znanja, veština, stavova i vrednosti učenika u pet nastavnih tema: životno i radno okruženje, saobraćaj, tehnička i digitalna pismenost, resursi i proizvodnja i konstruktorsko modelovanje. PLANIRANjE NASTAVE I UČENjA Polazeći od datih ishoda i sadržaja nastavnik najpre kreira svoj godišnji — globalni plan rada iz koga će kasnije razvijati svoje operativne planove. Ishodi definisani po oblastima olakšavaju nastavniku dalju operacionalizaciju ishoda na nivo konkretne nastavne jedinice. Sada nastavnik za svaku oblast ima definisane ishode. Pri planiranju treba, takođe, imati u vidu da se ishodi razlikuju, da se neki lakše i brže mogu ostvariti, ali je za većinu ishoda potrebno više vremena i više različitih aktivnosti. Pored udžbenika, kao jednog od izvora znanja, na nastavniku je da učenicima omogući uvid i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja. S obzirom da je nastava teorijsko-praktičnog karaktera, časove treba realizovati podelom odeljenja na dve grupe. Nastavnik je u planiranju, pripremi i ostvarivanju nastave i učenje autonoman. Za svaki čas treba planirati i pripremiti sredstva i načine provere ostvarenosti projektovanih ishoda. Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba obezbediti multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova tematika. OSTVARIVANjE NASTAVE I UČENjA Učenici u peti razred dolaze sa izvesnim znanjem iz oblasti tehnike i tehnologije koja su stekli u okviru predmeta svet oko nas i priroda i društvo, kao i sa određenim životnim iskustvima u korišćenju različitih uređaja i učestvovanja u saobraćaju. Na tome treba graditi dalje sticanje znanja, ovladavanje veštinama vodeći računa da su izuzetno važni ishodi ovog predmeta formiranje pravilnih stavova prema tehnici i tehnologiji gde je čovek lično odgovoran za njihovu upotrebu i zloupotrebu, kao i za zaštitu životne sredine. Kod učenika uzrasta 11, 12 godina postoji prirodna radoznalost za tehniku i tehnologiju, kao i potreba da nešto sami stvaraju svojim rukama. To treba iskoristiti na pravi način i učiniti realizaciju ovog predmeta što više povezanim sa svakodnevnim životom učenika. Realizacijom vežbi učenici otkrivaju i rešavaju jednostavne tehničke i tehnološke probleme, upoznaju primenu prirodnih zakonitosti u praksi, formiraju svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome žive. Oni uočavaju kako na okolinu tehnika utiče pozitivno, a kako ponekad narušava prirodni sklad i kako se mogu smanjiti štetni uticaji na prirodno okruženje čime razvijaju svest o potrebi, značaju i načinima zaštite životne sredine. Životno i radno okruženje Upoznavanje područja čovekovog rada i proizvodnje, zanimanja i poslova u oblasti tehnike i tehnologije treba realizovati uz aktivnu ulogu učenika i primenu odgovarajućih medija. Omogućiti učenicima da identifikuju određena zanimanja kojima se ljudi bave i poslove koji se obavljaju u okviru tih zanimanja kao i tehnička sredstva koja se pri tome koriste. Tako će upoznati osnovna područja čovekovog rada, proizvodnje i poslovanja u tehničko-tehnološkom području i razviti kritički odnos koji uključuje razmatranje šireg konteksta tehnike i njenog uticaja na čoveka i planetu Zemlju s ekološkog, ekonomskog, kulturološkog i sociološkog aspekta. Upoznati učenike sa tehnikom, tehničkim dostignućima i značajem tehnike i tehnologije. Ukazati na značaj nastave tehnike i tehnologije u cilju sticanja tehničke kulture, tj. Tako učenici stiču i određena saznanja o raznim profesijama što će im kasnije pomoći pri profesionalnom usmeravnju i opredeljivanju. S obzirom da se kabinet za tehniku i tehnologiju i rad u njemu razlikuje od drugih kabineta u školi, učenici treba da upoznaju specifičnost rada, raspored i organizaciju radnih mesta kao i pravila ponašanja i rada u kabinetu. Posebnu pažnju treba posvetiti bezbednosti na radu prilikom korišćenja alata i pribora. Ukazati na situacije koje mogu zbog nepoštovanja pravila ponašanja ili nepravilne upotrebe alata i pribora biti potencijalne opasnosti, kao i na primenu mera zaštite na radu. Korišćenje tehničkih aparata i IKT uređaja u životnom i radnom okruženju, učenici uglavnom upoznaju skoro svakodnevno u svojim domovima. Uz aktivnu ulogu učenika i primenu multimedija ukazivati na pravilnu upotrebu i eventualne posledice u slučaju nepridržavanja uputstava za korišćenje i neispravnosti tehničkih aparata u domaćinstvu usisivač, mikser, razne grejalice i dr. Preporučeni broj časova za realizaciju ove nastavne teme je 6. Saobraćaj Ova oblast je izuzetno važna jer se učenici petog razreda osamostaljuju i šire radijus svog kretanja, a statistika govori da u našoj zemlji još uvek veliki broj dece strada u saobraćaju. Po prirodi njihovog uzrasta još uvek nisu dovoljno pažljivi u saobraćaju gde mogu biti pešaci, putnici, vozači bicikla i dečijih vozila. Zato je težište ishoda na bezbednom ponašanju i preuzimanju lične odgovornosti učenika za ponašanje u saobraćaju. Upotreba zaštitne opreme pri vožnji bicikla i drugih dečijih vozila, kao i korišćenje sigurnosnih pojaseva u vozilu je najvažniji ishod koji treba postići. Učenici treba da se na interesantan i očigledan način upoznaju sa pravilima i propisima kretanja pešaka i biciklista u saobraćaju, načinima regulisanja saobraćaja i bezbednom kretanju od škole do kuće, da upoznaju horizontalnu, vertikalnu i svetlosnu signalizaciju. Za realizaciju ovih nastavnih sadržaja treba koristiti odgovarajuće multimedije, a za praktično uvežbavanje mogu se koristiti poligoni u okviru škole ili saobraćajne makete koje mogu izraditi i učenici na redovnim časovima ili u radu slobodnih aktivnosti, kao i korišćenjem računarske simulacije. Učenici imaju priliku da upoznaju razne profesije u oblasti regulisanja drumskog saobraćaja i mogućnosti i procene sopstvenih potencijala i interesovanja u vezi sa tim profesijama. Preporučeni broj časova za realizaciju ove oblasti je 14. Tehnička i digitalna pismenost Cilj nastavne teme je da učenici ovladaju veštinama upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u tehnici i shvate njihovu prirodnu povezanost. U okviru preporučenog broja časova planirano je da se učenici upoznaju sa tehničkim crtežom i obradom digitalne slike na računaru. Tehničko crtanje predstavlja univerzalni jezik i osnovu tehničke pismenosti u grafičkim komunikacijama u svim područjima tehnike i svakodnevnom životu. Tehnički crtež je sredstvo razmene informacija u tehnici, od njegovog nastanka do proizvodnje tj. Učenici razvijaju veštine čitanja i izrade jednostavnijih tehničkih crteža i izradu tehničke dokumentacije. Učenike treba naučiti kako se skicom može izraziti ideja i kako se primenom pravila standarda izrađuje tehnički crtež. Učenici treba da upoznaju formate papira i osnovni pribor za tehničko crtanje. Insistirati na pravilnom korišćenju pribora za tehničko crtanje uvežbavanjem prilikom geometrijskog crtanja paralelne linije, normalne linije, kružnice. Potrebno je da svaki učenik samostalno nacrta jednostavan tehnički crtež u određenoj razmeri koristeći odgovarajuće vrste linija kao i elemente kotiranja. Planirani ishodi u oblasti upotrebe i primene informaciono-komunikacionih tehnologija u tehnici u petom razredu se prvenstveno odnose na pravilno i bezbedno korišćenje digitalnih uređaja računar, laptop, tablet, mobilni telefon, tv, digitalni fotoaparat, veb kamera a potom i na ovladavanje veštinama obrade digitalne slike na računaru u cilju sticanja odgovarajućih kompetencija koje se odnose na dokumentovanje i dizajn. Ovo je jedna od osnovnih veština koje su neophodne u sticanju opštih preduzetničkih kompetencija. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima u paru vežbaju prenos podataka između računara i eksternih uređaja mobilni telefon, fotoaparat a da svaki učenik samostalno realizuje procedure tokom rada na računaru. Takođe je preporuka da svaki učenik koristeći znanja i veštine koje je stekao na časovima informatike i računarstva realizuje jednostavnu vežbu umetanja fotografije u odgovarajući program za obradu teksta i uređivanje dokumenta. Gde god je to moguće, treba koristiti Internet pretragu i pristup online resursima. Preporučeni broj časova za realizaciju ove oblasti je 16. Resursi i proizvodnja Učenike treba upoznati sa pojmom prirodnih resursa na Zemlji i sa značajem njihovog očuvanja. Težište ove teme je na energiji i materijalima. Naznačiti osnovne izvore energije kao važan resurs za život ljudi, tehnološke procese i proizvodnju bez ulaženja u detalje. Upoznati učenike sa načinom korišćenja i pretvaranja u neke korisne oblike njima već poznatih izvora energije vode, vetra i Sunca. Drugi važan resurs su materijali. Upoznati učenike sa pojmom i podelom materijala prirodni, veštački. Vrste i svojstva materijala fizička, hemijska i mehanička : drvo, papir, tekstil, koža objasniti na elementarnom nivou. Način obrade materijala principi delovanja alata za mehaničku obradu materijala, ispitivanje materijala. Prikazati pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala, izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, završna obrada bušenje, ravnanje, brušenje. Izbor materijala, operacija i alata i redosleda njihove primene. Reciklaža materijala i zaštita životne sredine. Postupno uvođenje učenika u rad sa alatom pri izvođenju raznih operacija menja suštinski karakter nastave tehnike i tehnologije — obrada materijala tako postaje sredstvo kreativnog izražavanja, a ne cilj u nastavi tehnike i tehnologije. Program se realizuje u formi predavanja teoretska nastava i vežbi. Prilikom vežbanja sa alatima i pri obradi materijala potrebno je da učenici svoje ideje iskazuju samostalno. Preporuka je da učenici, na kraju ove oblasti, naprave plan izrade i samostalno izrade najmanje tri jednostavna modela. Preporučeni broj časova za realizaciju ove oblasti je 20. Konstruktorsko modelovanje U ovom delu programa učenici realizuju zajedničke projekte primenjujući prethodno stečena znanja i veštine iz oblasti oblikovanja i obrade materijala, upotrebe IKT-a u tehnici i tehničkog crtanja. Cilj nastavne teme je postavljanje ciljeva i prioriteta, planiranje, donošenje odluka, timski rad, komunikacijske veštine, kao i razvijanje upornosti, pozitivnog odnosa prema radu, sposobnostima rešavanja problema, samoprocenjivanja i kritičkog mišljenja. Preporuka je da se projekti realizuju u parovima ili malim grupama. Nastavnik upoznaje učenike sa pravilima rada u grupi, podelom posla i odgovornostima, sa dinamikom i rokovima za realizaciju projektnih aktivnosti. Učenici se sami opredeljuju za određenu aktivnost u okviru grupe. Pruža im se mogućnost da realizuju svoju ideju koja je u skladu sa njihovim interesovanjima i sposobnostima pri čemu se postiže potpuna diferencijacija i individualizacija nastave. Učenici samostalno istražuju informacije za projektni zadatak koristeći informaciono-komunikacione tehnologije, nalaze rešenje, formiraju ideju, izrađuju tehničku dokumentaciju, planiraju i realizuju sopstveni proizvod. Identifikacija i izbor materijala i alata za realizaciju projekta vrše se uz podršku nastavnika. U tom procesu, učenici usvajaju i primenjuju znanja, razvijaju veštine, stavove, odgovornost i samostalnost. Preporuka je da se koriste materijali i tehnologije koje su učenici upoznali u prethodnoj oblasti. Učenici samostalno vrše merenje i obeležavanje. Obrada materijala može se vršiti individualno ali je preporuka da učenici rade u paru, čime razvijaju sposobnost saradnje i socijalnih veština. Težište ovakvog rada nije na kvalitetu konačnog produkta već na procesu koji ima svoje korake i na saradničkim odnosima u radu u grupi. Nastavnik je tu pažljivi posmatrač, pomagač kada je to potrebno, davalac povratne informacije i neko ko ohrabruje. Učenicima jasno treba ukazati da se i na neuspelim produktima može mnogo naučiti ako se shvati gde su greške napravljene. Diskutovati sa učenicima i o ceni ponuđenih rešenja. Naglasiti važnost dobrog planiranja budžeta potrebnog za njegovu realizaciju kao i negativnih posledica loših proračuna. Na taj način učenike polako osposobljavati da razmišljaju preduzetnički i razvijati im osnovne kompetencije vezane za finansijsku pismenost. Preporučeni broj časova za realizaciju ove oblasti je 16. PRAĆENjE I VREDNOVANjE NASTAVE I UČENjA U nastavi orijentisanoj na dostizanje ishoda vrednuju se proces i produkti učenja. U procesu ocenjivanja potrebno je uzeti u obzir sve aktivnosti učenika urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr. Vrednovanje aktivnosti, naročito ako je timski rad u pitanju, može se obaviti sa grupom tako da se od svakog člana traži mišljenje o sopstvenom radu i o radu svakog člana ponaosob tzv. Prilikom svakog vrednovanja postignuća potrebno je učeniku dati povratnu informaciju koja pomaže da razume greške i poboljša svoj rezultat i učenje. Ako nastavnik sa učenicima dogovori pokazatelje na osnovu kojih svi mogu da prate napredak u učenju, učenici se uče da razmišljaju o kvalitetu svog rada i o tome šta treba da preduzmu da bi svoj rad unapredili. Ocenjivanje tako postaje instrument za napredovanje u učenju. Na osnovu rezultata praćenja i vrednovanja, zajedno sa učenicima treba planirati proces učenja i birati pogodne strategije učenja. Naziv predmeta INFORMATIKA I RAČUNARSTVO Cilj Ciljnastave i učenja informatike i računarstvaje osposobljavanje učenika za upravljanje informacijama, bezbednu komunikaciju u digitalnom okruženju, proizvodnju digitalnih sadržaja i kreiranje računarskih programa za rešavanje različitih problema u društvu koje se razvojem digitalnih tehnologija brzo menja. IKT uređaji, jedinstvo hardvera i softvera. DIGITALNA PISMENOST — reaguje ispravno kada dođe u potencijalno nebezbednu situaciju u korišćenju IKT uređaja; — dovodi u vezu značaj pravilnog odlaganja digitalnog otpada i zaštitu životne sredine — razlikuje bezbedno od nebezbednog, poželjno od nepoželjnog ponašanja na internetu — reaguje ispravno kada dođu u kontakt sa neprimerenim sadržajem ili sa nepoznatim osobama putem interneta — pristupa internetu, samostalno pretražuje, pronalazi informacije u digitalnom okruženju i preuzima ih na svoj uređaj — informacijama na internetu pristupi kritički — sprovodi postupke za zaštitu ličnih podataka i privatnosti na internetu — razume značaj autorskih prava — prepoznaje rizik zavisnosti od tehnologije i dovodi ga u vezu sa svojim zdravljem — racionalno upravlja vremenom koje provodi u radu sa tehnologijom i na internetu Upotreba IKT uređaja na odgovoran i siguran način. Pravila bezbednog rada na internetu. Pretraživanje interneta, odabir rezultata i preuzimanje sadržaja. Zaštita privatnosti ličnih podataka. Zaštita zdravlja, rizik zavisnosti od tehnologije i upravljanje vremenom. Uvod u algoritme aritmetike: pismeno sabiranje, množenje, deljenje s ostatkom, Euklidov algoritam. Uvod u temu programiranja. Radno okruženje izabranog softvera za vizuelno programiranje. Alati za rad sa grafičkim objektima, tekstom, zvukom i videom. Program — kategorije, blokovi naredbi, instrukcije. Programske strukture linijska, ciklična, razgranata. Izrada projektnog zadatka u grupi u korelaciji sa drugim predmetima. Predstavljanje rezultata projektnog zadatka. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA Svi predmeti UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA Program nastavnog predmeta informatika i računarstvo, u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizovan je po spiralnom modelu i orijentisan je na ostvarivanje ishoda. Ishodi govore o tome šta učenici umeju da urade na osnovu znanja koja su stekli učeći ovaj predmet. Predstavljaju opis integrisanih znanja, veština, stavova i vrednosti učenika u tri tematske celine: IKT, Digitalna pismenost i Računarstvo. U nastavi orijentisanoj na postizanje ishoda potrebno je uvažiti stečene digitalne veštine učenika. U planiranju i pripremanju nastave, nastavnik polazi od ishoda koje treba ostvariti i planira, ne samo svoje, već, prevashodno aktivnosti učenika na času. Nastavnik treba da bude više orijentisan ka mentorskoj ulozi, a manje ka predavačkoj. Potrebno je da nastavnik programske ishode, koji treba da se dostignu do kraja petog razreda, razloži na ishode — korake za svaki čas, bilo da se radi o časovima obrade ili utvrđivanja, a koje treba da ostvari svaki učenik. Takođe, treba da za svaki čas planira i pripremi sredstva i načine provere ostvarenosti projektovanih ishoda. Preporuka je da nastavnik planira i priprema nastavu samostalno i u saradnji sa kolegama iz razrednog veća zbog uspostavljanja korelacija među predmetima. Potrebno je raditi na razvoju algoritamskog načina mišljenja u postupku rešavanja problema i zadataka, razvoju logičkog mišljenja i izgradnji ličnih strategija za učenje uz primenu IKT-a. Da bi svi učenici dostigli predviđene ishode, potrebno je aktivnosti osmisliti tako da uključuju praktičan rad, uz primenu IKT-a, povezivanje različitih sadržaja iz drugih tema unutar samog predmeta, kao i sa drugim predmetima. Poželjno je da planirane aktivnosti na času prati sažeto i jasno uputstvo učeniku za realizaciju zadatka, uz demonstraciju postupka. Ostaviti prostor za učeničku inicijativu i kreativnost, odnosno da se kroz diskusiju sa učenicima odaberu najadekvatniji alati, koncepti i strategije za realizaciju određenih aktivnosti. U toku realizacije planiranih aktivnosti raditi na uspostavljanju i negovanju navika i ponašanja kao što su postupnost, istrajnost, analitičnost, samostalnost u radu i spremnost na saradnju. Dostizanje definisanih ishoda može se ostvariti uz određeni stepen slobode nastavnika kako u izboru metoda rada, programskih alata i tehnologija računar, digitalni uređaj... Na internetu se mogu se naći primeri dobre prakse koji se, uz prilagođavanje uslovima rada i poštovanjem autorskih prava, mogu koristiti. Informaciono-komunikacione tehnologije 9 Realizaciju ove tematske celine započeti navođenjem primera primene IKT-a. Motivisati učenike da diskutuju o mogućnosti primene IKT-a iz njihove perspektive, da opišu iskustva u korišćenju digitalnih uređaja i navedu ono šta je njima važno kod digitalnih uređaja: dobar zvuk, bolja fotografija, internet, igrice, zapažanja kako njihovi roditelji koriste IKT uređaje i slično. Učenike informativno upoznati sa predmetom izučavanja informatike i računarstva i to navođenjem primera koji bi njima bili poznati. Objasniti pojam informaciono-komunikacione tehnologije IKT. Uvesti pojmove hardver i softver. Navesti vrste računara i digitalnih uređaja koje učenici koriste, delove iz kojih se sastoje: tastatura, miš, ekran, ekran osetljiv na dodir, kućište, zvučnici i sl. Diskutovati sa učenicima o njihovom iskustvu sa hardverom i IKT uređajima. Cilj je da učenici budu u stanju da razumeju namenu osnovnih delova digitalnih uređaja koje koriste. Napomenuti da u računaru postoji memorija u kojoj se pamte brojevi kojima su opisani tekst, slika, zvuk… Pokazati na primeru kako bi se neka slika kodirala brojevima. Skrenuti pažnju na pravilno rukovanje IKT uređajima. Pojam operativni sistem uvesti kroz povezivanje prethodnog iskustva učenika u korišćenju različitih digitalnih uređaja kroz diskusiju: npr. Naglasiti koji operativni sistem koriste računari na kojima će raditi u školi. Opisati ukratko ulogu OS, naglasiti da prepoznaje i povezuje delove računara i omogućava da koristimo računar i druge digitalne uređaje. Na sličan način uvesti i pojam korisnički programi. Kroz demonstraciju i ličnu aktivnost učenika, skrenuti pažnju na pravila koja važe u kabinetu i u radu sa računarima i opremom pravilno uključivanje, prijavljivanje, korišćenje, odjavljivanje i isključivanje računara. Objasniti pojmove ikona, prečica, traka sa zadacima navesti elemente i njihovu namenu. Bez ulaženja u sve detalje kontrolne table, sa učenicima u ovom razredu uraditi samo najosnovnija podešavanja uređaja miša, monitora... Ovde paralelno uraditi sve aktivnosti, prema mogućnostima, i kroz osnovna podešavanja na telefonu jer su takvi uređaju učenicima bliski. Diskutovati sa učenicima o vrstama datoteka tekst, brojevi, slike, zvuk, video i multimedija. Nastavnik može po svojoj proceni odabrati i druge programe koji će takođe uticati na sticanje željenog, funkcionalnog IKT znanja i veština u radu sa navedeni multimedijalnim elementima. Pri radu sa tekstom primeniti osnovne alate za uređivanje i oblikovanje teksta unos teksta, dodavanje, brisanje, kopiranje, selektovanje, poravnanje, promena fonta, boje, veličine slova, umetanje slika... Naglašavati potrebu odabira odgovarajućeg pisma kodnog rasporeda: ćirilica, latinica... Uvežbati čuvanje i štampanje dokumenta. Rad sa tabelama i složenijim alatima obraditi u starijim razredima. Paralelno sa srpskom terminologijom pomenuti i izvorne engleske termine. Snimanje zvuka i video-zapisa, shodno mogućnostima, započeti demonstracijom upotrebe uređaja: kamera, mikrofon, zvučnici, mobilni telefoni, itd. Obuhvatiti najosnovnije tehnike u procesu snimanja pokreni, zaustavi, sačuvaj, obriši i reprodukcije pokreni, pauziraj, zaustavi, pusti od početka, podesi jačinu zvuka. Pri izradi multimedijalnih prezentacija primeniti osnovne alate za uređivanje i oblikovanje sadržaja. U programu za izradu multimedijalnih prezentacija koristiti ranije kreirane zvučne i video zapise. Prilagoditi tip datoteke izabranom programu koristiti neki od raspoloživih programa za konverziju podataka. Kroz razgovor sa učenicima i kroz primere razviti pojam dobre prezentacije i načine predstavljanja koliko je bitan sadržaj a ne samo forma. Digitalna pismenost 5 Pri realizaciji tematske celine Digitalna pismenost pojasniti učenicima šta znači korišćenje IKT uređaja na odgovoran i siguran način, i naglasiti da to nije obaveza samo IT stručnjaka već svih korisnika. Demonstrirati funkcije antivirusnog programa i zaštitnog zida. Analizirati sa učenicima od kakvog su materijala napravljeni IKT uređaji, da li se takvi materijali mogu reciklirati i na koje sve načine se mogu odlagati digitalni uređaji koji nisu u upotrebi, u cilju zaštite životne sredine. Proveriti sa učenicima njihova dosadašnja iskustva u korišćenju veb-pregledača čitača, brauzera. Razgovarati o sajtovima pretraživačima i načinima pretrage, uvesti pojmove autor i autorska prava i navesti osnovne licence. Pretragu interneta i odabir relevantnih stranica iz prikazanih rezultata pretrage. Kako pronalazimo, biramo i preuzimamo informacije? Kako stvaramo onlajn aplikacije? Kako razmenjujemo informacije i sarađujemo na internetu? Upoznati učenike sa pravilima ponašanja na internetu eng. Za utvrđivanje i pojašnjavanje ove teme, organizovati kvizove i radionice na teme bezbedno — nebezbedno, poželjno — nepoželjno ponašanje na internetu kao i simulacije nebezbednih situacija sa akcentom na to kako je poželjno reagovati u datim situacijama kroz igranje uloga i sl. Jedna od aktivnosti za učenike, radi povezivanja znanja, može biti izrada tekstualnih dokumenata na temu: Moja pravila ponašanja na internetu, Pet najvažnijih pravila za bezbedan internet, Kako da internet postane sigurniji za decu, i sl. U korelaciji sa drugim predmetima fizičko i zdravstveno vaspitanje veliku pažnju posvetiti tome kako uređaji koje svakodnevno koriste računar, telefon, tablet... Posebnu pažnju posvetiti razvoju svesti kod učenika o vremenu u toku dana, utrošenom na rad sa tehnologijom i mogućim razvojem zavisnosti od tehnologije. Računarstvo 16 Realizacija teme može se započeti prikazivanjem motivacionih filmova o programiranju. Uvesti pojmove: program i programiranje. Demonstrirati gotove animacije i računarske igre radi razvijanja svesti i pobuđivanja motivacije da učenici sami mogu da kreiraju svoje igrice. Odabrati primer igrice za analizu na primer sa portala www. Uvesti pojam algoritma pri rešavanju najjednostavnijeg problema. Iskoristiti iskustvo koje učenici imaju kao korisnici tehnologije računara, pametnih telefona... Pored toga, isticati da se kroz učenje programiranja i algoritama, razvijaju strategije za rešavanja životnih problema, svaki zadatak koji sebi postavljamo u svakodnevnom životu se rešava korak po korak, tj. Korišćenjem primera iz tekućih sadržaja, dalje se osmišljava pojam skupa, izgrađuje matematičko-informatički jezik i unosi preciznost u izražavanju. Potrebno je na raznovrsnim primerima koristiti odgovarajuće simbole znake i uočavati zakonitosti skupovnih i logičkih operacija. Na podesnim primerima ilustrovati matematičko-logičku upotrebu reči: svaki, neki, ili, i, ne, sledi ako... Nastaviti sa daljim izgrađivanjem pojmova: brojevni izraz, promenljiva, izraz s promenljivom i pridruživanje, koristeći pri tome i termine izraz, formula, iskaz, algoritam. Uočavati primere jednostavnijih funkcijskih zavisnosti u raznim oblastima pridruživanje po datom pravilu brojeva — brojevima, brojeva — dužima, brojeva — površinama i dr. Pri tome je važno korišćenje dijagrama i tabela dijagram toka algoritma, tabela rezultata nekog prebrojavanja ili merenja i dr. Napomenuti da se jednom poređani blokovi instrukcija mogu više puta pokrenuti. Izabrati programsko okruženje za vizuelno programiranje Scratch, Stencyl, AppInventor, Alice, … koje treba da omogući algoritamsko rešavanje problema i osnove programiranja. Programsko okruženje birati tako da omogućava jednostavnu animaciju objekata, odnosno, da alati omogućavaju učenicima da se odmah, bez mnogo teorijskog uvoda i objašnjenja složenih programerskih koncepata, aktivno uključe u programiranje. U zavisnosti od izabranog programskog okruženja prilagoditi sva sledeća objašnjenja specifičnostima tog alata. Kroz aktivnu nastavu i uključenost u proces kreiranja programa od prvih časova, učenici će postupno usvojiti potrebne pojmove, znanja i veštine. Ukazati na sličnosti i razlike sa primerima i radnim okruženjem prikazanim na prvom času, kao što su ograničenja u izboru objekata, ograničenja u instrukcijama u zadatku i navesti koje mogućnosti nudi izabrano programsko okruženje. Pogodan primer, prilikom upoznavanja sa radnim okruženjem, je da učenici za konkretan lik i konkretnu scenu, poređaju blokove naredbi tako da se klikom na lik pojavi neka poruka npr. Ukazati učenicima na mogućnost izmene pojedinačnih osobina objekata koji su dostupni u bibliotekama i galerijama odabranog softvera u formi 2D odnosno 3D modela. Upoznati učenike kroz ovaj jednostavni primer sa pojmom naredbe i konceptom pisanja programa kroz ređanje blok-naredbi. Podizati nivo složenosti u skladu sa pojmovima koji se uvode: projekat i scenario i napraviti vezu sa pojmovima zadatak i pisanje priče. Dovesti u vezu postupak rešavanja zadatka sa pisanjem programa, i povezati pojmove scenario i algoritam. Uvesti pojmove: Objekat — lik biblioteka objekata, podešavanje osobina i svojstva za izabrani objekat , Objekat — pozornica biblioteka pozornica, podešavanje pozadine pozornice, koordinatni sistem scene , alati umnoži, iseci—obriši, uvećaj, umanji i datoteka programa najčešće se koristi termin — projekat. Za izabrano radno okruženje za vizuelno programiranje za rad kod kuće poželjno je pripremiti kratko pisano uputstvo pronalaženje, preuzimanje, instaliranje… , demonstrirati i pojasniti postupak: preuzimanja, čuvanja i instaliranja izabranog programskog okruženja, napomenuti mogućnost korišćenja onlajn aplikacije, ukoliko takva mogućnost postoji. Svaki od objekata učenik može kreirati samostalno, umesto da koristi predefinisane objekte iz biblioteka. Demonstrirati na svakom primeru sledeće tehnike: kreiranje projekta novi projekat, izabrati objekat čije se aktivnosti definišu, kao i objekte koji definišu njegovu okolinu, definisati početni položaj objekta i svojstva objekta — u nekim okruženjima informacija o objektu , jednostavna podešavanja upotrebu alata: uvećaj, umanji, umnoži, iseci, okreni, promeni boju... Demonstrirati i ukazivati na raznovrsne funkcionalnosti dostupne u paletama blokova, za: kretanja, izgled i aktivnosti koju objekat treba da realizuje predviđenih scenarijom preko primera kao što su: kretanje objekata da se izbegnu prepreke, razgovor dva lika o pojmovima koje su učili u prethodnoj lekciji i sl. Upoznati učenike sa kategorijama blokova i načinom zadavanja parametara trajanje događaja, broj ponavljanja, promenu ugla, promenu položaja…. Unos podataka preko tastature koristiti za promenu parametara u okviru blok-naredbe. Primenom različitih funkcionalnosti objekata učenici treba da uoče informacije o blizini objekata, njihovoj veličini i prostornim odnosima. Na konkretnom primeru demonstrirati uticaj promene parametara na izvršavanje programa. Demonstrirati funkcije editovanja objekata, editovanja i upravljanja programom izmene u redosledu blokova, objedinjavanje blokova koji se ponavljaju u petlje ili grananje , testiranje i praćenje svakog koraka prilikom izvršavanja programa. Pojam promenljive uvesti na konkretnom primeru koji jednostavnim računskim operacijama i njihovim izvršavanjem dovodi do rešavanja konkretnog problema. Obuhvatiti pojmove i postupke za kreiranje promenljivih, dodelu vrednosti i korišćenje operatora. Pri tome kreirati promenljive:dužina, širina, obim i površina i skrenuti pažnju da su operatori koji se koriste u ovom primeru osnovne računske operacije sabiranje, množenje. Postupno kroz primere uvesti pojmove: linijska, ciklična i razgranata struktura, kao što su: promena pozadine ili lika u odnosu na događaj, kreiranje rečenice od reči i slika, razvrstavanje objekata u skupove živa i neživa priroda, planete, reke... Bez obzira na primere koji se odaberu trebalo bi svakako obavezno obraditi male serije od konačno mnogo elemenata i za njih izračunati: broj, zbir, prosek, minimum, maksimum. Analizirati sa učenicima karakteristike pojedinih struktura i opravdanost primene u pojedinim situacijama. Postupak korak po korak do rešenja problema, treba da posluži za sistematizaciju postupka izrade projekta. Ona treba da obuhvati razumevanje pojma projekta, izradu scenarija i algoritma, ređanje blok-naredbi, proveru grešaka, ispravljanje programa, deljenje sa drugima preko Interneta. Naglasiti da se algoritmi mogu opisati na razne načine: dijagramom toka, pseudokodom, prepričano običnim jezikom, kao i kroz program kreiran u jednom od vizuelno orijentisanih programerskih alata. Demonstrirati postupak postavljanja projekta na Internet. Ukazati na mogućnost preuzimanja gotovih projekata sa Interneta, radi pronalaženja najboljeg rešenja za sopstveni projekat, uočavanje tuđih i svojih grešaka, kao i za dobijanje ideja i razvijanja kreativnosti. Projektna nastava 6 Nastavnicima se preporučuje da u toku petog razreda, radi razvijanja međupredmetnih kompetencija i ostvarivanja korelacije sa drugim predmetima, realizuju sa učenicima najmanje dva projektna zadatka. Vreme realizacije projektnih zadataka od kojih je jedan iz oblasti IKT i Digitalna pismenost i drugi iz oblasti Računarstvo određuje nastavnik u dogovoru sa učenicima i sa nastavnicima drugih predmeta, koji pokrivaju oblast izabrane teme. Pri realizaciji prvog projektnog zadatka staviti naglasak na razradi projektnog zadatka — od izrade plana do predstavljanja rešenja. Nastavnik planira faze projektnog zadatka u skladu sa vremenom, složenošću teme, raspoloživim resursima znanja, veštine i stavovi koje su učenici usvojili nakon tematskih celina IKT i Digitalna pismenost, tehničke opremljenosti škole i drugih relevantnih faktora. Učenici zajedno sa nastavnikom prolaze kroz sve faze rada na projektnom zadatku, pri čemu nastavnik naglašava svaki korak, objašnjava, inicira diskusiju i predlaže rešenja. Projektni zadaci se bave realnim temama iz školskog ili svakodnevnog života. Za predviđeni broj časova ove tematske celine i sa dobro isplaniranim aktivnostima, može se očekivati da učenici uspešno izrade i predstave rešenje projektnog zadatka. Akcenat je na podsticanju inicijativa i kreativnosti, uspostavljanju saradničkih i vrednosnih stavova kod učenika. Cilj je razvijanje i negovanje: postupnosti, povezivanja i izgradnje sopstvenih strategija učenja, vršnjačkog učenja, vrednovanja i samovrednovanja postignuća. Projektni zadaci podrazumevaju korelaciju i saradnju sa nastavnicima ostalih predmeta, koja se može ostvariti na ovakvim i sličnim primerima: — izrada intervju-a ili članaka na teme: zanimljivosti iz sveta sporta, umetnosti, nauke,... Dodatna motivacija za učenike može biti izbor najboljih radova za: školski časopis, sajt škole, oglasnu tablu odeljenje glasa — vrednovanje, samovrednovanje a da ostale radove postavljaju na pano u kabinetu informatike i računarstva… Dobar primer sumiranja naučenih postupaka je izrada prateće dokumentacije u vidu fajlova različitog tipa, kao što su: tekstualni fajlovi, slike, video materijali i sl. Drugi projektni zadatak se realizuje po fazama koje su već opisane. Za primer mogu poslužiti sledeće teme: Napravi kalkulator ili Kreiraj program za izračunavanje... Učenici takođe, mogu pozajmiti već urađeni projekat, preuzeti ga sa interneta i prilagoditi svom scenariju. Ideja za projektni zadatak može biti i izrada kviza i testa za proveru znanja, ponavljanje, utvrđivanje, sistematizaciju gradiva iz celog predmeta. Učenici pre prikupljanja materijala izrađuju scenario priču ili algoritam za konkretan zadatak , razrađuju korake i opisuju postupak rešavanja projektnog zadatka. Deo zadatka je i čuvanje materijala upotrebljenog za rešavanje projektnog zadatka. Očekivani produkt projektnog zadatka je multimedijalni sadržaj u formi: stripa, animacije, igrice i sl. PRAĆENjE I VREDNOVANjE NASTAVE I UČENjA U procesu vrednovanja potrebno je kontinuirano pratiti rad učenika. Vrednovanje aktivnosti, naročito ako je timski rad u pitanju, se može obaviti sa grupom tako da se od svakog člana traži mišljenje o sopstvenom radu i o radu svakog člana ponaosob tzv. Preporučuje se i ocenjivanje bazirano na praktičnim radovima i vežbanjima. Kvizove, testove znanja i slično koristiti za uvežbavanje i utvrđivanje pojmova i činjeničnih znanja, kao i za formiranje konačnih ocena. Preporučeno je kombinovanje različitih načina ocenjivanja da bi se sagledale slabe i jake strane svakog svog učenika. Prilikom svakog vrednovanja postignuća potrebno je učeniku dati povratnu informaciju koja pomaže da razume greške i poboljša svoj rezultat i učenje. Potrebno je da nastavnik rezultate vrednovanja postignuća svojih učenika kontinuirano analizira i koristi svoje nastavne prakse. U okviru plana rada nastavnika, u delu vannastavnih aktivnosti, pored dodatne i dopunske nastave, planirati sekciju i vreme za mentorski rad sa učenicima koji učestvuju na takmičenjima iz ovog predmeta. Preporučuje se da se izbor tema za rad na sekciji izvrši u saradnji sa drugim nastavnicima, a da se početna inicijativa prepusti učenicima i njihovim interesovanjima. Teme kao što su izrada i održavanje školskog sajta, bloga ili neke druge školske veb stranice, kreiranje i izrada školskog elektronskog časopisa ili letopisa škole mogu biti dobre početne ideje koje će povezati znanja i veštine stečene u ovom predmetu sa drugim znanjima, uz aktivno učešće u životu škole. Naziv predmeta FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANjE Cilj Ciljnastave i učenja fizičkog i zdravstvenog vaspitanjaje da učenik unapređuje fizičke sposobnosti, motoričke veštine i znanja iz oblasti fizičke i zdravstvene kulture, radi očuvanja zdravlja i primene pravilnog i redovnog fizičkog vežbanja u savremenim uslovima života i rada. Fizičko vežbanje i estetika pravilno oblikovanje tela Planiranje dnevnih aktivnosti Zdravstveno vaspitanje — navede primere uticaja fizičkog vežbanja na zdravlje — razlikuje zdrave i nezdrave načine ishrane — napravi nedeljni jelovnik uravnotežene ishrane uz pomoć nastavnika. Vežbanje i igranje na čistom vazduhu — čuvanje okoline prilikom vežbanja KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA Biologija Geografija Muzička kultura Likovna kultura Informatika Matematika Srpski jezik UPUTSTVO ZA OSTVARIVANjE PROGRAMA Koncepcija fizičkog i zdravstvenog vaspitanja zasniva se na jedinstvu časovnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja kroz dostizanje ishoda i standarda ovog vaspitno-obrazovnog područja. Glavna promena u savremenoj koncepciji i praksi obrazovanja i vaspitanja, pa tako i u programu premeta fizičko i zdravstveno vaspitanje, je pomeranje težišta sa nastavnih sadržaja na jasno definisane ishode, odnosno sa nastavnih sadržaja na proces učenja i njegove rezultate. Ishodi su iskazi o tome šta učenici umeju da urade na osnovu znanja koja su stekli u predmetu fizičko i zdravstveno vaspitanje, i učešćem u obaveznim fizičkim aktivnostima. Ishodi predstavljaju opis integrisanih znanja, veština, stavova i vrednosti učenika u tri predmetne oblasti: — fizičke sposobnosti, — motoričke veštine, sport i sportske discipline i — fizička i zdravstvena kultura. Oni omogućavaju da se cilj ovog predmeta dostigne u skladu sa predmetnim i međupredmetnim kompetencijama i standardima postignuća. Ishodi ne propisuju strukturu, sadržaje i organizaciju nastave, kao ni kriterijume i način vrednovanja učeničkih postignuća. Cilj i ishodi predmeta se ostvaruju kroz nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u trajanju od 2 školska časa nedeljno i obavezne fizičke aktivnosti svakog učenika u trajanju od 1,5 školski čas nedeljno. Program petog razreda baziran je na kontinuitetu usvojenih znanja, veština, stavova i vrednosti iz prvog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja usmerena je prema individualnim razlikama učenika, koje se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, pa samim tim neophodno je uputiti učenika ili grupu učenika, na olakšane ili proširene sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada. Gde je neophodno, programske sadržaje potrebno je realizovati prema polu. Obavezni organizacioni oblici rada: A. OBAVEZNI ORGANIZACIONI OBLICI RADA A. Časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja Nastavne oblasti: I. Fizičke sposobnosti Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban akcenat se stavlja na: — razvijanje fizičkih sposobnosti koje se kontinuirano realizuje u uvodnom i pripremnom delu časa putem vežbi oblikovanja. Deo glavne faze časa može se koristi za razvoj osnovnih fizičkih sposobnosti uzimajući u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj. Metode i oblike rada nastavnik bira u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika i materijalno-tehničkim uslovima za rad; — podsticanje učenika na samostalno vežbanje; — učvršćivanje pravilnog držanja tela. Program razvoja fizičkih sposobnosti je sastavni deo godišnjeg plana rada nastavnika. Praćenje, vrednovanje i evidentiranje fizičkih sposobnosti učenika sprovodi se na osnovu Priručnika za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, 2016. Motoričke veštine, sport i sportske discipline Usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika, ostvaruje se kroz primenu obaveznih i preporučenih programskih sadržaja atletike, gimnastike, sportskih igara, plesa, ritmičke gimnastike, plivanja, primenjujući osnovne didaktičko-metodičke principe i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda. Usvojena znanja, umenja i navike treba da omoguće učenicima njihovu primenu u sportu, rekreaciji i specifičnim životnim situacijama. Sticanje znanja, umenja i navika je kontinuirani proces individualnog napredovanja učenika u skladu sa njegovim psiho-fizičkim sposobnostima. Učenicima koji nisu u stanju da usvoje neke od sadržaja, zadaju se vežbanja slična ali lakša od predviđenih ili predvežbe. Ukoliko učenik ne dostigne predviđeni ishod, ostavlja se mogućnost da isti dostigne u narednom periodu. Usavršavanje nekih motoričkih zadataka je kontinuirani proces bez obzira na sadržaje programa tehnika hodanja, trčanja, primena naučene igre itd. U radu sa naprednijim učenicima realizuju se preporučeni sadržaji ili sadržaji iz narednih razreda. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti učenika za pojedine sportove. Fizička i zdravstvena kultura Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, učenici stiču znanja, veštine, stavove i vrednosti o vežbanju osnovnim pojmovima o vežbi, kako se neko vežbanje izvodi i čemu konkretna vežba i vežbanje služi , fizičkom vaspitanju, sportu, rekreaciji i zdravlju. Posebno planirane i osmišljene informacije o vežbanju i zdravlju prenose se neposredno pre, tokom i nakon vežbanja na času. Ova nastavna oblast ostvaruje se kroz sve organizacione oblike rada u fizičkom i zdravstvenom vaspitanju i obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema fizičkom vežbanju, zdravlju i radu; razvijanje i negovanje fer-pleja; prepoznavanje negativnih oblika ponašanja u sportu i navijanju; vrednovanje estetskih vrednosti u fizičkom vežbanju, rekreaciji i sportu; razvijanje kreativnosti u vežbanju; očuvanje životne sredine, kao i razvijanje i negovanje zdravstvene kulture učenika. Pored navedenog u ovoj oblasti potrebno je raditi na: negovanju patriotskih vrednosti narodne tradicije i multikulturalnosti ; formiranju pravilnog odnosa prema različitostima, čuvanju materijalnih dobara, negovanju društvenih vrednosti itd. Obavezne fizičke aktivnosti učenika Fizičke aktivnosti učenika doprinose ostvarivanju postavljenog cilja i ishoda fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Ove aktivnosti organizuju se u okviru redovnog rasporeda ili prema posebnom rasporedu u skladu sa prostornim mogućnostima škole i potrebama učenika u trajanju od 1,5 čas nedeljno. Plan rada ovih aktivnosti je sastavni je deo planiranja u fizičkom i zdravstvenom vaspitanju. Škola se može opredeliti za jedan od ponuđenih načina organizacije ovih aktivnosti na predlog Stručnog veća. Način organizacije ovih aktivnosti je sastavni deo Školskog programa i Godišnjeg plana rada škole. Načini organizacije rada obaveznih fizičkih aktivnosti učenika: — realizuju se u trajanju od 45 minuta, jednom u toku nedelje. U školama koje imaju odgovarajuće materijalno-tehničke i prostorne uslove, fond od ½ školskog časa odnosno 22,5 minuta, na nedeljnom nivou, može se realizovati tako što će učenici svake druge nedelje imati još jedan čas ovih aktivnosti, ili na drugi način koji predloži Stručno veće fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Radi efikasnijeg rada i obuhvaćenosti svih učenika dozvoljeno je spajanje dva odeljenja istog razreda. Fond od ½ školskog časa odnosno 22,5 minuta, na nedeljnom nivou, realizuje se kumulativno, jednom u tromesečju, u ukupnom trajanju od 6 školskih časova, odnosno 4,5 sati. Stručno veće može predložiti neki drugi način organizacije ovih aktivnosti, posebno ukoliko se škola opredeli da ove aktivnosti realizuje izvan škole plivanje, skijanje, klizanje, orijentiring itd. Programski sadržaji obaveznih fizičkih aktivnosti Obavezni programski sadržaji ovih aktivnosti su: — Kondiciono vežbanje učenika u trajanju od najmanje 20 minuta; — Mali fudbal: 1. Vođenje i kontrola lopte, 2. Primanje lopte i dodavanje lopte različitim delovima stopala, 3. Šutiranje na gol i osnove igre u napadu otkrivanje , 4. Oduzimanje lopte i osnove igre u odbrani pokrivanje , 5. Vežbe sa dva i tri igrača, 6. Igra sa primenom osnovnih pravila za mali fudbal. Preporučeni programski sadržaji ovih aktivnosti : — Obučavanje i usavršavanje elemenata predviđenih preporučenim nastavnim sadržajima: 1. Plesa i ritmike; 4. Drugih aktivnosti predviđenih programom školskih takmičenja. VANČASOVNE I VANŠKOLSKE AKTIVNOSTI Plan i program ovih aktivnosti predlaže Stručno veće i sastavni je deo godišnjeg plana rada škole i školskog programa. Slobodne aktivnosti — sekcije Formiraju se prema interesovanju učenika. Nastavnik sačinjava poseban program uzimajući u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika. Ukoliko je neophodno, sekcije se mogu formirati prema polu učenika. Učenik se u svakom trenutku može se uključiti u rad sekcije. Nedelja školskog sporta Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru Školskog programa realizuje nedelju školskog sporta. Nedelja školskog sporta obuhvata: — takmičenja u sportskim disciplinama prilagođenim uzrastu i mogućnostima učenika; — kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizičkog vežbanja, sporta i zdravlja likovne i druge izložbe, folklor, ples, muzičko-sportske radionice, slet... Plan i program Nedelje školskog sporta sačinjava Stručno veće fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa drugim stručnim većima likovne kulture, muzičke kulture, istorije, informatike... Aktivnosti u prirodi krosevi, zimovanje, letovanje Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi: — prolećni kros dužinu staze određuje stručno veće ; — zimovanje — organizuje se za vreme zimskog raspusta obuka skijanja, klizanja, kraći izleti sa pešačenjem ili na sankama, i dr. Školska i vanškolska takmičenja Škola organizuje i sprovodi obavezna unutarškolskasportska takmičenja, kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja prema planu Stručnog veća i to u: — sportskoj gimnastici u zimskom periodu ; — atletici u prolećnom periodu , — najmanje jednoj sportskoj igri u toku godine. Škola može planirati takmičenja iz drugih sportskih grana ili igara ukoliko za to postoje uslovi i interesovanje učenika ples, orijentiring, badminton, između dve ili četiri vatre, poligoni itd. Učenici mogu da učestvuju i na takmičenjima u sistemu školskih sportskih takmičenja Republike Srbije, koja su u skladu sa nastavnim planom i programom. Korektivno-pedagoški rad i dopunska nastava Ove aktivnosti organizuju se sa učenicima koji imaju: — poteškoće u savladavanju gradiva; — smanjene fizičke sposobnosti; — loše držanje tela; — zdravstvene poteškoće koje onemogućavaju redovno pohađanje nastave. Za učenike koji imaju poteškoće u savladavanju gradiva i učenike sa smanjenim fizičkim sposobnostimaorganizuje se dopunska nastava koja podrazumeva savladavanje onih obaveznih programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i razvijanje njihovih fizičkih sposobnosti; Rad sa učenicima koji imaju loše držanje tela podrazumeva: — uočavanje posturalnih poremećaja kod učenika; — savetovanje učenika i roditelja; — organizovanje dodatnog preventivnog vežbanja u trajanju od jednog školskog časa nedeljno; — organizovanje korektivnog vežbanja u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom. Rad sa učenicima sa zdravstvenim poteškoćamaorganizuje se isključivo u saradnji sa lekarom specijalistom, koji određuje vrstu vežbi i stepen opterećenja. Oslobađanje učenika od nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja Učenik može biti oslobođen samo od praktičnog dela programa nastave za određeni period, polugodište ili celu školsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara. Učenik oslobođen praktičnog dela u obavezi je da prisustvuje časovima. Za rad sa oslobođenim učenicima nastavnik sačinjava poseban program rada baziran na usvajanju teorijskih i vaspitnih sadržaja u skladu sa programom i u korelaciji sa sadržajima drugih predmeta. Oslobođenim učenicima treba pružiti mogućnost da: — sude, vode statistiku, registruju rezultat ili prate nivo aktivnosti učenika na času ili školskom takmičenju, — naprave edukativni poster ili elektronsku prezentaciju, pripreme reportažu sa sportskog događaja, — prate i evidentiraju aktivnost učenika na času uz pomoć nastavnika i na drugi način pomažu u organizaciji, časovnih, vančasovnih i vanškolskih aktivnosti. Ishodi za učenike oslobođene od praktičnog dela nastave Po završetku teme učenik će biti u stanju da: — Navede osnovna pravila, gimnastike, atletike, sportske igre, plivanja; — Definiše osnovna zdravstveno-higijenska pravila vežbanja; — Prezentuje i analizira informacije o fizičkom vežbanju, sportu, zdravlju, istoriji sporta, aktuelnim sportskim podacima itd. Planiranje vaspitno-obrazovnog rada Definisani ishodi su važan deo i nezaobilazan element procesa planiranja nastave i učenja. Definisani kao rezultati učenja na kraju svakog razreda, tokom planiranja rada potrebno je odrediti vremensku dinamiku u odnosu na bavljenje pojedinim ishodima tokom školske godine. Neophodno je posebnu pažnju obratiti na ishode koje nije moguće dostići tokom jednog ili više časova, već je u tu svrhu potrebno realizovati različite aktivnosti tokom godine. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: — teorijska nastava do 4 časa ; — praktična nastava 68—72 časa. Teorijska nastava Posebni teorijski časovi mogu se organizovati samo u onim situacijama kada ne postoje uslovi za realizaciju nastave u prostorima za vežbanje ili alternativnim objektima, i kao prvi čas u polugodištu. Na tim časovima detaljnije se obrađuju sadržaji predviđeni temama Fizičko vežbanje i sport i Zdravstveno vaspitanje uz mogući praktičan rad u skladu sa uslovima. Maksimalan broj časova bez praktičnog rada ne bi trebalo da bude veći od četiri 4 u toku školske godine. Pri planiranju teorijskih sadržaja neophodno je uzeti u obzir: sadržaj programa, prethodna iskustva učenika, sadržaje drugih predmeta korelaciju — međupredmetne kompetencije. Praktična nastava Broj časova po temama planira se na osnovu, procene nastavnika, materijalno-tehničkih i prostornih uslova. Nastavne teme ili pojedini sadržaji za koje ne postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovarajućim temama ili sadržajima programa za koje postoje odgovarajući uslovi. Okvirni broj časova po temama: 1. Atletika 16 ; 2. Gimnastika 16 ; 3. Osnove timskih i sportskih igara: Rukomet — minirukomet; 16 4. Ritmika i ples 4 ; 5. Plivanje 12 ; 6. Testiranje i merenje 6—8. Program fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ostvaruje se realizacijom obaveznih i preporučenih sadržaja. Obavezni sadržaji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa učenicima uzimajući u obzir sposobnosti učenika, materijalno-tehničke i prostorne uslove. Preporučeni sadržaji su oni koje nastavnik bira i realizuje u radu sa učenicima grupama ili pojedincima , koji su savladali obavezne sadržaje, uzimajući u obzir nivo dostignutosti ishoda, potrebe učenika i uslove za rad. Fizičke sposobnosti Pri planiranju kondicionog vežbanja u glavnoj fazi časa, treba uzeti u obzir uticaj nastavne teme na fizičke sposobnosti učenika i primeniti vežbe čiji delovi biomehaničke strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze časa i služe za obučavanje i uvežbavanje obradu i utvrđivanje konkretnog zadatka. Metode vežbanja koje se primenjuju u nastavi su trenažne metode kontinuirani, ponavljajući i intervalni metod, kružni trening, i dr. U radu sa učenicima primenjivati diferencirane oblike rada, dozirati vežbanja u skladu sa njihovim mogućnostima i primenjivati odgovarajuću terminologiju vežbi. Vreme izvođenja vežbi i broj ponavljanja, zadaju se grupama učenika ili pojedincima u skladu sa njihovim sposobnostima, vodeći računa o postizanju što veće radne efikasnosti i otimalizaciji intenziteta rada. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije suprotstavlja posledicama hipokinezije. Preporučeni načini rada za razvoj fizičkih sposobnosti učenika. Razvoj snage — bez i sa rekvizitima, — na spravama i uz pomoć sprava. Razvoj pokretljivosti — bez i sa rekvizitima, — uz korišćenje sprava, — u pomoć suvežbača. Razvoj aerobne izdržljivosti — istrajno i intervalno trčanje, — vežbanje uz muziku — aerobik, — timske i sportske igre, — drugi modeli vežbanja. Razvoj koordinacije — izvođenje koordinacionih vežbi u različitom ritmu i promenljivim uslovima kretanje ekstremitetima u dve ravni. Razvoj brzine i eksplozivne snage — jednostavne i složene strukture kretanja izvoditi maksimalnim intenzitetom iz različitih početnih položaja, izazvane različitim čulnim nadražajima start iz različitih položaja itd. Za učenike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje. Motoričke veštine, sport i sportske discipline 1. Atletika Sadržaji atletike se realizuju u jesenjem i prolećnom periodu. Obavezni sadržaji Istrajno trčanje: vežbe tehnike; kontinuirano i intervalno trčanje; Sprintersko trčanje: vežbe tehnike trčanja, niski skip, visoki skip, zabacivanje potkolenice, grebajući korak, itd , niski start i faze trčanja; Skok uvis prekoračnom tehnikom; tehnika skoka uvis kroz faze zalet, otskok, prelazak letvice i doskok. Obučavanje tehnike vrši se u celini a po potrebi raščlanjivanjem na faze. Bacanje loptice u dalj: obučavanje kroz faze zalet i izbačaj i usvajanje vežbe u celini. Korelacija sa vežbama iz rukometa donožni korak, zamah i tehnika izbačaja dugim zamahom. Preporučeni sadržaji: Ovi sadržaji se primenjuju u radu sa učenicima koji su savladali obavezne sadržaje primenom odgovarajuće metodike rada. Sportska gimnastika Sadržaji se realizuju u zimskom periodu. Obavezni sadržaji Učenike je neophodno podeliti po polu i prema sposobnostima. Postaviti više radnih mesta. Na svakom času uvesti novi zadatak uz ponavljanje prethodnih. Dok jedna grupa obrađuje novi sadržaj, ostale grupe ponavljaju obrađene sadržaje. Promena radnih mesta vrši se nakon određenog broja ponavljanja. Učeniku koji ne može da izvede zadatu vežbu daje se olakšani zadatak. Nakon nekoliko obrađenih nastavnih jedinica ove nastavne teme, planom predvideti sadržaje drugih nastavnih tema sportska ili timska igra i dr. Gimnastički poligon osmisliti prema stepenu usvojenosti obrađenih sadržaja i prethodih znanja. Preporučeni sadržaji Mogu se realizovati kroz časove na kojima se realizuju obavezni sadržaji, diferencirani oblik rada sa naprednim učenicima koji npr. Ovakve modele moguće je primeniti na sve sadržaje sportske gimnastike. Osnove timskih i sportskih igara Sadržaji rukometa realizuju se na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, a malog fudbala na obaveznim fizičkim aktivnostima učenika. Ples i ritmika; Obavezni sadržaji Planirati vežbe koje je neophodno ponoviti iz programa mlađih razreda dokorak, galop, dečiji poskoci, polkin korak... Dati mogućnost učeniku ili grupi učenika da izabere muziku i osmisli ritmičku vežbu na osnovu usvojenih elemenata. Planirati vežbe sa obručem u koje sadrže okretnja oko raznih delova tela, kotrljanja po tlu i provlačenja. Vežbe sa loptom prevashodno treba da obuhvate manipulaciju sa njom, bacanja. Osnovne varijante narodnog kola iz kraja u kome se škola nalazi; 5. Plivanje; Nastavna tema Plivanje, realizuje se u školama u kojima za to postoje uslovi, u okviru redovne nastave ili obaveznih fizičkih aktivnosti učenika. Škole koje se opredele za realizaciju programskih sadržaja plivanja na objektima izvan škole, ove časove organizuju u okviru obaveznih fizičkih aktivnosti učenika. Ukoliko ne postoji mogućnost realizacije nastave plivanja u ovom razredu, broj časova namenjen ovoj nastavnoj temi raspoređuje se drugim nastavnim temama predviđenih programom. Prilikom realizacije sadržaja Plivanja formirati grupe plivača i neplivača Obavezni sadržaji Vežbe disanja, rad nogu, plovak, održavanje u mestu, zaveslaji kraul i leđni kraul , skok na noge i izron, samopomoć u vodi okretanjem na leđa. Preporučeni sadržaji Plivanje tehnikom kraula ili leđnog kraula; Ronjenje po dužini. Testiranje i merenje Praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti sprovodi se na početku i kraju školske godine, iz prostora kardiorespiratorne izdržljivosti procena aerobnog kapaciteta , telesnog sastava posebno telesne masnoće , mišićne snage, izdržljivosti u mišićnoj snazi, gipkosti i agilnosti. Model kontinuiranog praćenja fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti u nastavi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, baterija testova, kriterijumske referentne vrednosti i način njihovog tumačenja, organizacija i protokol testiranja kao pedagoške implikacije detaljno su objašnjeni u navedenom priručniku. Testiranje učenika moguće je sprovesti na časovima obaveznih fizičkih aktivnosti. Okvirni broj časova po temama obaveznih fizičkih aktivnosti 1. Osnove timskih i sportskih igara: Mali fudbal 18 ; 2. Druge aktivnosti predviđene programom stručnog veća 36. Didaktičko-metodički elementi Osnovne karakteristike časova: — jasnoća nastavnog sadržaja; — optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; — izbor racionalnih oblika i metoda rada; — izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; — funkcionalna povezanost svih delova časa — unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme. Ukoliko na času istovremeno vežbaju dva odeljenja, nastava se sprovodi odvojeno za učenike i učenice. Prilikom izbora oblika rada neophodno je uzeti u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita i dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka. Izbor didaktičih oblika rada treba da bude funkciji racionalne organizacije i intenzifikacije časa, kao i dostizanja postavljenih ishoda. Praćenje i ocenjivanje Ishodi predstavljaju dobru osnovu za praćenje i procenu postignuća učenika, odnosno kreiranje zahteva kojima se može utvrditi da li su učenici dostigli ono što je opisano određenim ishodom. Ishodi pomažu nastavnicima u praćenju, prikupljanju i beleženju postignuća učenika. Kako će u procesu vrednovanja iskoristiti ishode nastavnik, sam osmišljava u odnosu na to koji se način praćenja i procene njemu čini najracionalnijim i najkorisnijim. Pored toga, postojanje ishoda olakšava i izveštavanje roditelja o radu i napredovanju učenika. U procesu ocenjivanja poželjno je koristiti lični karton učenika evidencija o procesu i produktima rada učenika, uz komentare i preporuke kao izvor podataka i pokazatelja o napredovanju učenika. Prednosti korišćenja ličnog kartona učenika su višestruke: omogućava kontinuirano i sistematično praćenje napredovanja, predstavlja uvid u praćenje različitih aspekata učenja i razvoja, predstavlja, podršku u osposobljavanju učenika za samoprocenu, pruža precizniji uvid u različite oblasti postignuća jake i slabe strane učenika. U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, preporučuje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje: — Aktivnost i odnos učenika prema fizičkom i zdravstvenom vaspitanju koji obuhvata: — vežbanje u adekvatnoj sportskoj opremi; — redovno prisustvovanje na časovima fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i obaveznim fizičkim aktivnostima; — učestvovanje u vančasovnim i vanškolskim aktivnostima i dr. Istrajno trčanje u trajanju od 6 minuta. Penjanja: prikaz tehnike penjanja uz šipku i konopac. Rukomet: Kontrola lopte u mestu i kretanju vođenje ; Vođenje lopte pravolinijski sa promenom pravca kretanja levom i desnom rukom ; Hvata i dodaje loptu u visini glave i ramena; Šutira jednom tehnikom; Mali fudbal: Dodavanje unutrašnjom stranom stopala i primanje lopte đonom i unutrašnjom stranom stopala; Vođenje i šut na gol jednom tehnikom; Dodavanje, primanje lopte u i šut na gol u kretanju. Ples i ritmika: Zamasi, kruženja, trčanja, poskoci i skokovi bez rekvizita. Poskoci i skokovi kroz vijaču. Plivanje: Kontroliše i održava telo u vodi. Individualni napredak motoričkih sposobnosti svakog učenika procenjuje se u odnosu na prethodno provereno stanje. Prilikom ocenjivanja neophodno je uzeti u obzir sposobnosti učenika, stepen spretnosti i umešnosti. Ukoliko učenik nema razvijene posebne sposobnosti, prilikom ocenjivanja uzima se u obzir individualni napredak njegov individualni napredak u odnosu na prethodna dostignuća i mogućnosti kao i angažovanje učenika u nastavnom procesu. Kod učenika oslobođenih od praktičnog dela nastave, nastavnik prati i vrednuje: — nivo ostvarenosti ishoda iz oblasti Fizička i zdravstvena kultura; — učešće u organizaciji vannastavnih aktivnosti. Pedagoška dokumentacija — Dnevnik rada za fizičko i zdravstveno vaspitanje; — Planovi rada fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i obaveznih fizičkih aktivnosti učenika: plan rada stručnog veća, godišnji plan po temama sa brojem časova , mesečni operativni plan, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije. Radni karton sadrži: podatke o stanju fizičkih sposobnosti sa testiranja, osposobljenosti u veštinama napomene o specifičnostima učenika i ostale podatke neophodne nastavniku. Pedagošku dokumentaciju nastavnik sačinjava u pisanoj, a po mogućnosti i elektronskoj formi.